Aleksandar Đorđević, akademski slikar iz Vranja, završio je srednju Umetničku školu u Nišu, nakon koje je upisao Likovnu akademiju u Crnoj Gori. Njegov umetnički rad sastoji se iz ciklusa, a svakom je dao ime, „Neutralna plava“ i „Dešavanja ispod slikarskog stola“ samo su deo njegovog opusa. U okviru projekta „Četkicom se razumemo“ koji je finansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija donosimo vam priču o čoveku koju svoju ljubav prema umetnosti danas prenosi i na svoje đake jer radi kao profesor u Gimnaziji „Bora Stanković“.
Da li ste Vi birali slikarstvo ili slikarstvo Vas?
– Zanimljivo pitanje. Da li mi biramo jedan poziv umetničke prirode ili on nas. Ja sam dugo u ovim vodama, još iz srednje škole, od 14 godine i bavim se ovim poslom skoro 40 godina. Završio sam srednju Umetničku grafičku školu za dizajn, a nakon toga sam se opredelio za slikarski smer Likovne akademije u Crnoj Gori na Cetinju. Poznata akademija u vreme bivše Jugoslavije.
Kada ste naslikali svoju prvu sliku?
– Prva slika nastala je na Akademiji i reč je o mrtvoj prirodi.To je faza kroz koju svi mi prolazimo, te prve slike sam ja jedno vreme arhivirao i sklonio, ali mi sad te slike znače.
Radite akrilnim i uljanim bojama, da li tu postoji mogućnost dorađivanja slike?
– Naravno, postoji. Završni efekat akrilne boje ide ka nekom veštačkom materijalu, dok vam uljana boja daje jedno bogatstvo koje pripada samo uljanoj tehnici, zato je uljana boja kraljica svih boja po mom mišljenju.
Da li znate broj slika koje ste naslikali?
– Ne. Apsolutno nemam predstavu. Moje slike su rađene i prerađene. Posle godinu dana umem da se vratim na neku sliku.
Vaše slikanje ogleda
Uglavnom po ciklusima. Krećete sa jednom temom, razrađujete je, postavljate smernice, istražujete, radite, slikate i jednostavno dođe vreme kada se taj koncept zaokruži. I to se završi na više slika. Imao sam cikluse sa nazivima „Dešavanja ispod slikarskog stola“, nakon toga i „Neutralna plava“ u vreme korone.
Koji su vam omiljeni formati i gde se osećate najslobodnije?
– Formati slika, crteža i uopšte formati u kojima se vi izražavate variraju u zavisnosti od prostora u kom slikate. Ne možete slikati sliku od dva metra u prostoru od tri, treba imati distancu jednu od slike. Sliku treba posmatrati sa distance od dva, tri metra, prići joj, postavljate boju, pa je osluškujete i stalno tako. Slika traži distancu i jedan čist prostor.
Predajte likovnu kulturu u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju, koliko su mladi ljudi edukovani o umetnosti?
– Zanimljiv je plan po kome se radi. Za jedan čas nedeljno vi dajte osnovne podatke, osnovne smernice i imate vremena za četiri godine koliko traje školovanje da pružite jednu opštu informisanost o likovnoj kulturi.
