Predstavljamo vam likovnu umetnicu iz Vranja Slađanu Arizanović. Njen umetnički put je zanimljiv. Najpre je završila Pedagošku akademiju, a potom nastavila školovanje i završila Visoku likovnu školu primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored toga što slika, svoju ljubav prema slikarstvu prenosi i deci, kao nastavnica likovne kulture u OŠ „Predrag Devedžić“ u Vranjskoj Banji.
Ono što nam je privuklo pažnju među Slađaninim slikama jesu ikone. Voli da slika ikone i to strogo po kanonima. Sa nama je podelila i to da su joj ikone pomogle prilikom studiranja u Beogradu. S obzirom na to da je ekonomska situacija u to vreme bila veoma teška, prodavala je ikone koje je slikala i tako sebi plaćala stanarinu.
Okruženi smo Vašim slikama dok razgovaramo, primećujemo da su slike dosta svetle?
Kada sam učestvovala na Likovnoj koloniji koju organizuje Narodni univerzitet u Vranju, što mi je bila velika čast, našli su se slikari iz inostranstva, dobila sam kompliment da uopšte ne koristim crnu boju. Pomislila sam pa stvarno ja baš i nemam nešto mnogo crne boje na mojim slikama. Ali to je nesvesno. Volim svetle boje. Obožavam belu. Obožavala sam slike Baneta Stošića. Da iz belog stvoriš sliku. Boje su prisutne i kod mene ali više uživam u svetlim tonovima. Mada, sve zavisi od faze ili trenutka.
Hajde da pričamo o motivima ovde je jedna slika Belog mosta?
To je moja druga slika Belog mosta. Ja nikad nisam radila Beli most, ne znam zašto a imam želju. Uspela sam da nađem fotografiju od prijatelja koji je imao vrlo kvalitetan fotoaparat i uspeo je da uhvati tu panoramu i Belog mosta i bilo je bitno da bude i crkva Svetog Nikole.
Kada je reč o tehnikama, šta volite, kojim tehnikama vladate?
Mi smo se školovali da vladamo svim tehnikama. Od crteža pa do zidarskih tehnika. Ja sam diplomirala na mozaiku. Slikarska zidna tehnika koja se radi u kamenu, od kamena. Tako da sam kao diplomski rad radila jedan veći mozaik koji je na molbu profesora ostao u školi.
Šta Vam je izazov kad slikate, koliko volite ulje na platnu?
Ulje na platnu je najbolja tehnika po meni, najprijatnija. Čini ti se da su ostale lakše, brže se suše… Ali kad probate ulje i kada četkom nanesete ulje onda shvatite. Čak i učenici reaguju, i na uljane i na akrilne boje. Osmacima odnesem da probaju i uljanu boju. Više učenika se oprobalo i na platnu jer sada možete kupiti platno i u prodavnici. Kada probaju ulje oni reaguju: „Jao što je dobro!“
Ikone zauzimaju mesto u vašem stvaralaštvu ako možemo tako da kažemo
Zašto ne priznati. Jesam zarađivala. Čak sam stanarinu sebi obezbeđivala ikonama. Imala sam tu sreću da upoznam par ljudi iz beogradskih galerija tako da sam do početka onog našeg bombardovanja i rata isporučivala po 10 ikona mesečno, dobijala nadoknadu i bio je sjajan period. Kasnije sam nastavila sa slikanjem. Onda su to postali pokloni prijateljima. To zadovoljstvo i dan danas traje. Taj vizantijski ključ slikanja ikona, držiš se toga. Postoje pravila da tako kažemo. Ja poštujem pravoslavlje, verujući sam čovek. Tako da mi nije teško da se pustim u tu priču.
Danas sve više postoje te takozvane slikarske ikone. Znači ne po vizantijskom kodu slikane, malo više slobode. Ti sveci su malo da tako kažemo ovozemaljski. To već više nije ikona ali može da bude lepa slika. Ikone koje sam ja radila do sada i koje radim su po tom kanonu. Slikanje ikona mene odmara. Tu nema mnogo razmišljanja, moje je da kopiram.
Slađana Arizanović voli ulje na platnu i akril, oprobala se i u dizajnu radivši srednjovekovne haljine a pre prosvete radila je u kompaniji Jumko baš kao dizajnerka. Vedrog je duha i rado bez ikakve sujete hvali svoje kolege.
