„Ljubav je inspiracija, a slikarsko platno ogledalo emocija“, ovako počinje priču diplomirani slikar Vesna Marinković Stanković iz Vranja, čije ćemo stvaralaštvo predstaviti kroz projekat „Četkicom se razumemo“ koji realiyujemo pod pokroviteljstvom Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Vranjska umetnica Vesna Marinković Stanković rođena je 1962. godine u porodici slikara, gde je završila Srednju umetničku školu „Đorđe Krstić“ u Nisu. Diplomirala je 1987. godine na odseku za primenjeno slikarstvo fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Voditelj je i osnivač Likovne radionice prve umetničke škole u Vranju I Pčinjskom okrugu.
Odakle interesovanje za umetnički izraz ideja i emocija odnosno slikarstvo?
– Rođena sam u porodici slikara, moj otac je slikar i često je govorio da sam se kao mala igrala četkicom umesto igračkama. Odrasla sam u očevom ateljeu, tu mi je bilo najinteresantnije. Imala sam tri godine kada sam htela da popravim očevu sliku koja mi se nije dopadala. Tako da sam nakon toga dobila i svoje prvo platno za slikanje.
Kada ste odradili prvi portret?
– Sa pet, sest godina sam odradila portret Kemala Montena. Secam se, kod sestre sam videla njegovu ploču na kojoj je bila njegova slika. Bio je tako lep sa dugom kosom – uz osmeh govori slikarka. Kad sam odradila portret svi su bili oduševljeni a ja nisam bila svesna svog umeća. U to vreme i Politikin zabavnik je imao presudnu ulogu. Sećam se, čekala sam nestrpljivo poštara na prozoru svoje kuće i držala dva dinara u ruci kako bi platila i što pre počela da listam zabavnik i vidim šta bi mogla gledajući da nacrtam.
Da li je slikanje Vasa najveca ljubav?
– Moj otac je mene odgovarao od slikarstva. Tako sam u srednjoj umetničkoj školi upisala grafički odsek a ne slikarski. Slikarstvo je težak put, budi grafičar, govorio mi je otac – kaže Vesna prisećajući se tog perioda svog života. Profesor Sergej Jovanović mi je pomogao da ubedim oca da studiram slikarstvo. Bila sam talentovana i za pevanje, pisanje ali crtanje me je ispunjavalo.
Ko Vam je bio najveća podrška?
Moja nana. Iako sam rodjena u Nišu, odrasla sam u Pirotu kod nane. Volela je što crtam, vodila me je često u crkvu. Sećam se tog perioda kada sam bila fascinirana ikonom Bogorodice koju sam kasnije, kroz godine i prenela na platno. Do sada sam nacrtala preko 200 ikona .
Koliko ste do sada organizovali samostalnih i kolektivnih izložbi?
-Imala sam preko 100 grupnih i 13 samostalnih izložbi, s tim sto sam pre ćetiri godine u Vranju tokom jedne večeri realizovala dve uzložbe. U Galeriji Narodnog muzeja postavkU pod nazivom „Magični svet – Retrospektiva“, a u Galeriji Narodnog univerziteta izložbu“Magični svet – Ljubav“. Ovom prilikom bilo je izlozeno preko 100 slika.
Kada ste poceli da radite ciklus slika „Magični svet“?
– Kada sam pre 20 godina počela da radim ciklus slika „Magični svet“, nisam ni slutila da će to da preraste u moj stil izražavanja. Drago mi je da Magični svet prepoznaju ljudi. Dobijam poruke često, pišu mi prijatelji i to me ispunjava i čini srećnom.
Vesna Marinković Stanković je aktivni slikar koji radi više stvari paralelno. Pored „Magičnog sveta“, crta ikone, radi sakralnu umetnost i slike malog formata odnosno minijaturu.
