Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnu mati Paraskevu – Sveta Petku.
U Srbiji je Sveta Petka jedna od najpoštovanijih svetiteljki i jedna je od najčešćih srpskih slava.
Sveta Petka, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć. Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.
U eparhijama Srpske pravoslavne crkve oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu. Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.
Prema narodnim običajima, na Svetu Petku žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.