Beli most u Vranju čuva uspomene na dvoje mladih, koji su se uprkos verskim razlikama voleli, čuvali i borili za ljubav. Ajša, ćerka turskog paše, i Stojan, srpski mladić, zavoleli su se i do poslednjeg daha borili da njihova ljubav sruši sve granice. U tadašnje vreme njihova ljubav, zabranjena i osuđena, završila se tragično. U znak sećanja na Ajšu, njen otac podigao je ovaj most od belog mermera, želeći da sačuva nevinost njene duše, onakve kakva je i njihova ljubav bila – čista, nevina i iskrena.
Beli most nalazi se u naselju Tulbe i spaja dve značajne svetinje, manastir Svetog Nikole iz 14. veka i crkvu Svete Petke Mučenice u Vranju iz 13. veka.
Beli most ne povezuje samo dve obale, već i prošlost sa sadašnjošću, legendu sa stvarnošću, ljubav sa sećanjem. Njegova tišina govori više od reči, podsećajući nas da ljubav nikada ne umire, ona živi kroz vreme, u kamenu, vodi, pesmama i našim dušama.