Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Blage Marije, koji je u narodu poznat kao dan posvećen blagoj i milosrdnoj sestri Svetog Ilije, Svetoj Mariji Magdaleni.
Iako nije upisan u crkveni kalendar kao veliki praznik, Blaga Marija se širom Srbije poštuje kao dan duhovnog smirenja, praštanja i porodične složnosti.
Blaga Marija se u narodnom predanju često predstavlja kao suprotnost svom bratu Iliji Gromovniku – dok on donosi gromove, oganj i kazne, ona simbolizuje blagost, tišinu i oproštaj. Upravo zbog toga, ovaj dan se provodi mirno, bez fizičkog rada, posebno za žene, kako bi se sačuvala blagodat doma i zdravlje porodice.
Praznik je duboko ukorenjen u običaje ruralnih krajeva, gde se i danas veruje da se radom na Blagu Mariju može navući nesreća. Mnogi se uzdržavaju od kućnih poslova, dok se dan koristi za molitvu i međusobno pomirenje.
U nekim krajevima, naročito u istočnoj Srbiji, ovaj dan je deo šireg ciklusa letnjih svetkovina koje povezuju svetitelje sa prirodnim pojavama, verovanjima o plodnosti i zaštiti domaćinstava od nepogoda.