Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju letnje ili Duhovske zadušnice.
Ovaj poseban dan u pravoslavnom kalendaru uvek se obeležava subotom pred praznik Svete Trojice, u narodu poznatiji kao Duhovi ili Pedesetnica, pedeset dana nakon Vaskrsa, odnosno deset dana nakon Spasovdana.
Zadušnice su dani kada se pravoslavni hrišćani sećaju preminulih članova svojih porodica i predaka, uz molitvu da Gospod podari njihovim dušama večni mir. Posebno mesto zauzimaju Duhovske Zadušnice jer dolaze neposredno pre praznika koji slavi Silazak Svetog Duha na apostole, trenutak osnivanja Crkve i početak njenog delovanja među ljudima. Zadušnice nas podsećaju da fizička smrt nije kraj, već prelazak u večni život.
Na ovaj dan vernici odlaze na groblja, uređuju grobove i pale sveće za pokoj duše, donose koljivo koje simbolizuje večni život i vaskrsenje, kao i vino, koje predstavlja krv Hristovu.
Sveštenik čita molitvu za upokojene, kojom se traži Božji oproštaj i smirenje duša pokojnika.
Zadušnice nisu vreme za tugu već podsećanje na snagu vere, porodice i zajedništva. One nas uče da se molitvom ne prekida veza sa onima koje volimo i da ljubav kada je iskrena ne prestaje smrću. To je i poziv da praštamo, da ne zaboravimo svoje korene, i da živimo u miru sa sobom i drugima.