Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Svetog Đorđa, praznik koji je u narodu poznat kao Đurđevdan. Koliko je poštovan, govori i činjenica da se on slavi dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja Đurđic i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti.
U svakom domu u kome se proslavlja ovaj praznik, nalazi se ikona svetog Georgija koji ubija aždaju a priče su razne zbog čega upravo ova slika predstavlja Đurđevdan.
Postoji verovanje da ako je na Đurđevdan vedro – biće plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – leto će biti sušno.
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.
Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa.
Đurđevdan posebno slave pripadnici romske populacije, uz niz običaja.