Električni trotineti – nečujna opasnost u saobraćaju

Električni trotineti poslednjih nekoliko godina postali su popularno prevozno sredstvo, pre svega zbog svoje veličine, manjih dimenzija i prilagođenosti tokom parkiranja, a sve više ljudi ih koristi kako bi izbegli saobraćajne gužve.

Električni trotineti, imaju i svoje pozitivne strane, doneli su brzo i ekološki prihvatljivo rešenje za kratke gradske relacije, manje gužve u saobraćaju i brži način parkiranja. Lako se sklapaju i ne zauzimaju mnogo mesta u prostoru gde se čuva. Međutim, ovo prevozno sredstvo ima i drugu stranu: mnoge povrede i teške saobraćajne nesreće koje često pogađaju decu i mlade se dešavaju tokom vožnje elektičnog trotineta, zbog svoje tihe vožnje ali i neprimetne.

Šta su zapravo električni trotineti? Prema poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, uvedena je definicija lakog električnog vozila – trotineta koji predstavlja motorno vozilo sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometra na čas i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kilograma. [1]

Lice mlađe od 14 godina ne sme da upravlja lakim električnim vozilom na javnim putevima. Vozač električnog trotineta obavezan je da za kretanje koristi biciklističku stazu, pešačko biciklističku stazu ili biciklističku traku. Ukoliko ove površine u pojedinim mestima ne postoje dozvoljeno je kretanje kolovozom. Vožnja električnog trotineta nije dozvoljena na kolovozu, kada je ograničenje brzine veće od 50 kilometara na sat, bez obzira na starost vozača. Prilikom korišćenja ovog prevoza zaštitnička biciklistička staza je obavezna. Takođe, obavezan je i svetlobojni prsluk i danju i noću na kolovozu. Takođe, nošenje zaštitne kacige tokom vožnje električnog trotineta, može smanjiti rizik od povrede glave za 44%. [2]

U Vranju kao i u drugim gradovima, ovo prevozno sredstvo je postalo aktuelan prevoz na ulicama. Mnogi građani, uključujući i one najmlađe koriste ih kao brzo prevozno sredstvo za odlazak na posao, školu ili obaveze po gradu. Najveći problem je kada se trotineti voze po trotoaru velikom brzinom ili bez zaštitne opreme. Pešaci ih ne čuju na vreme što povećava rizik od sudara. Isto važi i za prelazak raskrsnice, gde vozači automobila ne očekuju elektični trotinet koji se iznenada pojavi. U Vranju je potreban dodatan oprez, ulice su uske, promet gust u špicu, a pešačke zone pune ljudi, zbog toga je dodatni oprez ključan. Električni trotinet može biti dobar izbor – ali samo kada se koristi prema propisima, savesno, pažljivo i odgovorno.

Istraživanja pokazuju da vozači električnih trotineta imaju dva puta češće povrede glave i za 50 % do 100% češće povrede lica i vrata u odnosu na vozače bicikla. Povrede donjih ekstremiteta su česte, a može se povezati sa reakcijom vozača, koji će skočiti sa elektičnog trotineta neposredno pre ili u trenutku gubitka kontrole.

Za vožnju električnog trotineta neophodne su nalepnice koje izdaje Agencija ze bezbednost saobraćaja, a ako se vozi bez njih, kazna je 10.000 dinara. Dok upravlja električnim trotinetom, vozač na glavi mora imati zakopčanu kacigu. Propisana oznaka standarda je SRPS EN 1078:2013. Kazna za vožnju bez takve kacige je 10.000 dinara. Novčana kazna za roditelje u slučaju da dete vozi električni trotinet, a imaju ispod 14 godina iznosi 10.000 dinara.

Takođe, zabranjeno je da i da prevozi drugu osobu ili da vodi sa sobom životinju. Ne sme ni da upotrebljava slušalice za audio uređaje na oba uva. Kazna za vožnju bez prsluka je 10.000 dinara dok vožnja noću usled u uslovima smanjene vidljivosti iznosti 3.000 dinara a novčana kazna za kretanje autoputem iznosi 20.000 do 40.000 dinara. [3]

Od početka 2025. godine, 39 osoba je povređeno na električnom trotinetu, od toga devetoro dece, petoro u svojstvu vozača, a četvoro u svojstvu putnika. [4]

U julu 2025. godine u Vranju se dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj je 12 – godišnjem detetu amputirana noga nakon što je vozio električni trotinet koji je udario u teretno vozilo. Ovaj događaj poziva sve da budu oprezni u saobraćaju.

Najčešći rizici su nedostatak zaštitne opreme (kacige), učešće motornih vozila u nesrećama, nepravilna ili nepotpuna regulativa i niska stopa registracije.

I dalje je potrebno nastaviti sa edukativnim aktivnostima, posebno dece jer su ona kao vozači lakih električnih vozila koja pripadaju ranjivim kategorijama učesnika u sabraćaju.

Pokrovitelj serijala „Život nema reprizu“ je Grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.