Ubrzan način života, svakodnevna žurba i sve veći broj vozila na ulicama doveli su do toga da saobraćajno okruženje postane rizično za sve građane, a posebno za decu. Složena infrastruktura, urbanizacija i gust saobraćaj predstavljaju svakodnevni izazov.
Savremeni način života, razvoj tehnologije i digitalizacije donose mnoge prednosti, ali i nove opasnosti, posebno u saobraćaju. Deca i tinejdžeri svakodnevno koriste mobilne telefone, slušalice i pametne satove, što ih može ometati prilikom kretanja u gustom saobraćaju, pri prelasku ulice ili tokom vožnje bicikla ili električnih trotineta.
U ranjive kategorije učesnika u saobraćaju spadaju deca i starije osobe. Takođe, ranjivi učesnici su i svi pešaci i vozači dvotočkaša (bicikala, motocikala i električnih trotineta). Deca su posebno rizična kategorija učesnika jer nemaju razvijene psihofizičke sposobnosti kao odrasli. Tek nakon osme godine dete može u potpunosti da razlikuje uzrok i posledicu. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, dete čine sva lica starosti do 14 godina.
Deca najčešće stradaju zbog aktivnosti koje ih direktno dovode u sudar sa vozilima. Opasnosti se uglavnom javljaju u sledećim situacijama:
Iznenadno istrčavanje na put: Ovo uključuje istrčavanje za loptom ili drugim predmetima, kao i izlazak između parkiranih automobila zbog igre ili zadržavanja, čime postaju nevidljivi za vozače.
Neoprezno prelaženje ulice: Najčešće greške su nepregledanje leve i desne strane pre stupanja na kolovoz, kao i istrčavanje na pešačkom prelazu bez provere da li se vozilo zaustavilo.
Igra na neprikladnim mestima: Stradanja nastaju usled igre na trotoaru koja uključuje izlazak na kolovoz, ili vožnje rolera, trotineta ili bicikla direktno na ulici, umesto na za to predviđenim površinama.
Ukratko, najveći rizik potiče od nepredvidivog ponašanja deteta i nemogućnosti vozača da ga na vreme uoči i reaguje.
„Važno je da odrasli deci budu primer koji će slediti, jer je učenje po modelu važan proces. Kako se roditelji ponašaju u saobraćaju, tako će i dete postupati. Lični primer i dosledno ponašanje u saobraćaju imaju odlučujuću ulogu“ (B.Gajić 2009. Saobraćajna psihologija)
Na svaka dva minuta, na putevima širom sveta jedno dete izgubi život u saobraćaju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine 262.000 dece smrtno strada u saobraćajnim nezgodama.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je od 1. januara do 13. avgusta 2025. godine u saobraćaju poginulo 280 osoba. Do 30. aprila 2025. godine zabeležena je čak 9.861 saobraćajna nesreća. Ukupan broj saobraćajnih nesreća sa nastradalim licima u prvom kvartalu 2025. godine veći je za 0,6% u odnosu na isti period 2024. godine.
Prema izveštaju o pokazateljima osnovnih bezbednosti saobraćaja za Grad Vranje, u periodu od 2020-2024. Vranje pripada klasi veoma niske vrednosti rizika. Ukupno se dogodilo 1.368 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 461 bila sa nastradalim licima. Poginulo je 11 lica, dok je teže i lakše povređeno 604 lica.
Kada je reč o deci:
- Povređeno je 63 dece, nije bilo poginule dece.
- Deca su najviše stradala u svojstvu pešaka (43%).
- Deca najviše stradaju u junu.
Što se tiče mladih (18% od ukupnog broja poginulih):
- Poginulo je dvoje mladih.
- Mladi najčešće stradaju u svojstvu vozača (58%).
- Najviše nastradalih lica u saobraćajnih nezgodama bilo je u avgustu
Statistika pokazuje da pravilna upotreba auto sedišta smanjuje smrtnost dece u saobraćajnim nezgodama za više od 50%, a kod novorođenčadi i do 70%.
(ABS: Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja 2020-2024. Grad Vranje)
Podsetimo se Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je doneo mere, i koje moraju da se poštuju:
- Prelazak ulice van pešačkog prelaza (ukoliko je isti na razdaljini manjoj od 100 metara) sa detetom mlađim od 12 godina starosti kažnjava se novčanom kaznom od 10.000 – 20.000 RSD.
- Prelazak sa detetom do 12 godina starosti preko pešačkog prelaza na crveno svetlo za pešake na semaforu kažnjava se kaznom od 15.000 – 30.000 RSD.
(Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, www.mgsi.gov.rs)
Prema Strategiji za bezbednost saobraćaja 2023-2030., država ima za cilj da broj poginule dece u saobraćajnim nesrećama svede na nulu, a broj poginulih i teško povređenih lica smanji za 50%. Strategija, osim ovih mera, uključuje edukaciju, infrastrukturna poboljšanja i modernizaciju sistema kontrole.
(MUP: Strategija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije za 2023–2030. www.mup.gov.rs)
Do ovog cilja, smanjenja saobraćajnih nezgoda i poginulih u saobraćaju, može se doći samo zajedničkim delovanjem i međusektorskom saradnjom države, institucija, roditelja i samih vozača. Kroz preventivne aktivnosti i edukaciju treba podizati nivo kulture bezbednog učestvovanja u saobraćaju.
Pokrovitelj serijala „Život nema reprizu“ je Grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.