Šest godina života u Luksemburgu naučile su Anđelu Milutinović iz Ivanjice disciplini i tačnosti, ali su je i podsetile koliko topline i bliskosti nosi svakodnevica u Srbiji. Posle iskustva u jednoj od najuređenijih evropskih zemalja, odlučila je da se vrati kući, tamo gde osmeh i spontana reč znače više od pravila i sistema.
Život u Luksemburgu, ističe Anđela, ostavio je trag koji će nositi celog života. Anđela Milutinović iz Ivanjice, student završne godine Poljoprivrednog fakulteta, odlučila je da se oproba u ugostiteljstvu i da izbliza oseti kako izgleda život u jednoj od najuređenijih zemalja Evrope.
„Radila sam u restoranu, okružena ljudima različitih nacionalnosti i kultura. Kroz taj posao naučila sam koliko disciplina, tačnost i posvećenost mogu da oblikuju svakodnevicu“, ističe Anđela. Danas se i dalje bavi ugostiteljstvom, ali na svom terenu u Srbiji, gde se oseća kao kod kuće među svojim ljudima.
Šest godina boravka u Luksemburgu pokazale su kako izgleda sistem u kojem sve funkcioniše. „Javni prevoz je tačan u minut, ulice su čiste, ljudi uredni i posvećeni poslu. Grad odiše sigurnošću i tišinom, a društvo je organizovano tako da svakome pruži stabilnost.“
Ipak, ono što se na početku činilo kao prednost, kasnije je postalo teret. „Ta tišina vremenom mi je postala preglasna. Ljudi su korektni, ali distancirani. Razgovori se retko preliju u bliskost, a prijateljstva se grade sporo i uz oprez“, ističe Anđela. „Nedostajala mi je ona srpska spontanost, kada neznanac u redu za hleb prozbori šalu, kada se komšija seti da pita kako si, kada se razgovor vodi više srcem nego pravilima.“
Za Ivanjčanku Anđelu, poređenje dve zemlje jasno je: „Luksemburg ima red, ali Srbija ima toplinu. Možda ovde svakodnevica ume da bude neuredna, a život izazovan, ali naša srdačnost i iskrenost daju posebnu vrednost.“
Svojim rečima, dodaje da odluka nije bila teška: „Zato sam se vratila. Moj dom je tamo gde osećam da pripadam, među ljudima koji žive otvorenog srca, gde se svaki osmeh računa i gde svaki dan nosi smisao, u zemlji koja, uprkos svim manama, ima dušu.“
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Iskustva poput Anđelinog podsećaju da je važno ceniti ono što imamo. Red i stabilnost jesu vredni, ali toplina doma i zajedništvo ostaju najveće bogatstvo koje Srbija treba da čuva i neguje.
Piše: Stefan Bogdanović
Foto: Privatna arhiva
Izvor: srpskiugao.rs
KORENI ZOVU: Anđela iz Luksemburga vratila se u Ivanjicu zbog topline doma